Текст Извршног сажетка је преузет из Номинационог досијеа за упис Културног предела Бача на Унескову листу светске културе и природне баштине, предатог 28.1.2022. у Унеско центар у Паризу.
Државa
Република Србија (RS)
Држава, Регија
Република Србија, Аутономна покрајина Војводина
Име добра
Културни предео Бача
Географске координате
45⁰ 23′10.6″ N – 19⁰ 8′ 49.5″ E
Текстуални опис граница номинованог добра
Културни предео Бача налази се на југу Панонске низије, на простору Републике Србије, односно њене северне аутономне покрајине – Војводине. У оквиру Војводине смештен је на крајњем југозападном делу једне од њене три регије – Бачке – која своје име дугује управо граду Бачу, централној тачки нашег предела.
Највећи део Културног предела Бача се налази на простору Општине Бач, а захвата и југозападни обод Општине Оџаци и југозападни обод Општине Бачка Паланка. На територији Културног предела Бача површине 460.27км2, налази се 7 насеља у којима живи око 20.000 становника (према попису из 2011. године) који се доминантно баве пољопривредом, а чија је структура изразито мултикултурна и мултирелигиозна.
Културни предео Бача припада Подунављу и налази се на приближно средини укупног тока Дунава кроз 10 европских држава. На путу кроз Србију, дугом 588 километара, Дунав се протеже од тромеђе Србије, Мађарске и Хрватске до ушћа Тимока, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније. Пролази кроз живописну војвођанску равницу и Резерват биосфере „Бачко Подунавље“, Национални парк „Фрушку гору“, као и Геопарк „Ђердап“. Главне притоке у Србији су му реке Тиса, Сава, Тамиш, Морава, Пек и Тимок. Његова лева притока, Мостонга, која тече његовим некадашњим током, баш као и реке Жива и Вајиш, важна је за Културни предео Бача.
Јужну, источну и делом северну границу Културног предела Бача представља матица реке Дунав, са чије друге стране је територија Републике Хрватске. Напуштајући Дунав, северна граница је повучена дуж канала Богојево – Оџаци, који спаја Дунав са Мостонгом у једном од старих меандара Дунава. Одатле се пружа источна граница, која је природно дефинисана тако да прати долину Мостонге, односно обод више речне терасе, али у исто време обухвата археолошка налазишта која се налазе уз ову границу. Граница тако иде уз западном страном насеља Каравуково, обухвата насеље Дероње, пролази између насеља Бач и Селенча и обухвата насеље Младеново. Југоисточно од Младенова, граница се спаја са Дунавом све време пратећи трасе атарских путева, насипа и размеђа између катастарских парцела. (Детаљан опис границе по катастарским парцелама дат је у прилогу/мапа бр. 4)
Критеријуми по којима је добро номиновано
ii, iii, v
Сажетак изјаве о изузетној универзалној вредности
Кратак опис:
Културни предео Бача je део јужног ободног простора Панонске низије, природно дефинисан дејством Дунава и омеђен његовим пређашњим и садашњим током. На терасастом терену са обиљем вода, плодног тла и вегетације, прати се континуитет насељавања из кога је проистекао и изразити културни диверзитет, о којем сведочи богатство очуваног материјалног и нематеријалног наслеђа. Живот и привређивање ослоњено на употреби земље и воде различитих људских заједница на том простору траје од раног неолита до данас, што је више од 8.000 година. У нашој ери (од почетка првог миленијума – Common Era), овај предео је био важно гранично подручје и раскрсница путева између цивилизација које су га културно, социјално и економски обликовале.
Централна тачка нашег културног предела је град Бач (Bache, Baacs, Baach, Bács), административни и културни центар читавог предела. Назив војвођанске области – Бачке, у којој се Културни предео Бача налази изведен је из његовог имена и представља словенску именску форма са суфиксом „ка“. Бачка означава широку територију између река Дунава и Тисе, која се простире на територији данашње две државе: Србије и Мађарске.
Културни предео Бача обухвата терасасти равничарски терен између Дунава и крајњег јужног дела тока притоке Мостонге са зоном ушћа у Дунав. То је простор између речних обала и виших речних тераса на којима су се настањивале људске заједнице, карактеристичан по малим висинским разликама тла које не прелазе 10 метара. Геолошка грађа овог предела, иако на изглед једноставна, сачињена је од седимената Дунава прекривених наталоженом фином еолском прашином, што је узроковало његову изузетну плодност. Уједно, то је и предео са обиљем надземних и подземних вода и речних токова, а то су пре свега Дунав и каналисани токови Мостонге, Живе, Бераве и Ваиша. Од свог доласка на овај простор, што можемо у континуитету пратити од 6. миленијума пре нове ере, људске заједнице су управљале и контролисале његове богате водене токове, прилагођавајући свој живот ћудљивој нарави реке. И земљу, на којој и од које су живели, веома рано су почели да обрађују и култивишу, а како је земља због својих специфичних одлика необично дуго задржавала плодност нису имали потребу да мењају своје станиште. То је створило нераскидиву везу између човека и његовог природног окружења, која је у Културном пределу Бача очувана до данашњих дана, уз извесне промене које је донело модерно доба. О богатству и разноврсности живота у праисторији сведочи највећи део од преко 350 археолошких налазишта која постоје на овом простору.
Када је на размеђи старе и нове ере (Old and Common Era) – предео око Бача постао гранично подручје Римске империје, односно тачније његове Дунавске границе – тзв. контра лимеса – започела је његова значајнија улога у историји. И раније је овај предео био чвориште путева који су од Централне Европе водили на југ према Медитерану и даље према Азији и обратно, али од античког доба он постаје место судара и сусрета различитих цивилизација, прво староседелачке и римске, потом византијске и западноевропске, а најпосле отоманске и хришћанске. О томе сведоче историјски и археолошки докази, али и сачувани споменици попут Тврђаве Бач, Фрањевачког самостана или православног манастира у Бођанима. Њихов хибридни карактер исказан кроз мешавину утицаја и уметничких стилова сведочи о вишевековној размени културних и уметничких модела, на исти начин као и његова до данас сачувана разноликост, оличена у израженој мултиетничности, поликонфесионалности и транскултуралности [but also its, to this day preserved diversity, embodied in a pronounced multiethnicity, polyconfinumolitholine].
Критеријум (ii)
Културни предео Бача је простор специфичних природних одлика који чува јасна сведочанства размене различитих културних образаца у трајању од више миленијума. Томе је допринео његов јединствени гранични положај који су пресецали важни водени и копнени путеви, као и становништво дубоко повезано са природним окружењем у коме живи. Остаци средњовековног утврђеног града Бача, рушеног и обнављаног у различитим градитељским стиловима, Фрањевачки самостан и православни манастир Бођани, као и остаци хамама из османског периода, изузетни су примери испреплетености различитих културних утицаја, какви се ретко могу срести на једном месту.
Критеријум (iii)
На малом простору Културног предела Бача до данас је идентификовано преко 350 археолошких налазишта, од којих најстарија припадају седелачким културама која су из Азијског источног Средоземља пронашле своје стално станиште у Европи. Ти први неолитски житељи овог природно заштићеног предела донели су са собом семе првих житарица, довели прву стоку и успоставили специфичан начин живота који ће се заснивати на раном ратарству и сточарству, као и на бављењу сакупљањем, ловом, риболовом, и који је у већини својих манифестација очуван до данас. Култура коју су развили, судећи по пронађеним артефактима, нарочито на локалитету Доња Брањевина, сведочи о високим уметничким дометима и изузетној умешности њених најстаријих твораца.
Критеријум (v)
Културни предео Бача је област где је Дунав, током меандрирања, у процесима речне ерозије и акумулације, подсецао једну страну свог корита, док је на другој, таложио материјал који је са собом носио. Овим је створен само на изглед раван предео, а заправо плодни таласасти терен малих висинских разлика, изузетно погодан за развој различитих биљних и животињских врста, као и за живот људи. Захваљујући својим природним карактеристикама, разноликости тла, и богатству површинских и подземних вода, област Бача представља јединствено место за живот. То је проузроковало да специфична употреба различитих типова земљишта, затим коришћење шумских и водених површина, као и начин живота и привређивања, сачувају истоветне одлике од праисторије до данас. Ова јединственост додатно је наглашена изразитим комуникацијским потенцијалом овог предела, који се налази на рути између централне и југоисточне Европе, а коме су природни услови за прелазак Дунава омогућавали везу са суседним областима – Сремом и Славонијом.
Изјава о интегритету
Културни предео Бача карактерише изразита разноликост у погледу природних и културних карактеристика, као и сачуван континуитет живота и начина привређивање у трајању од пре неколико миленијума. То не значи да његови житељи немају додира са модерним начином живота, али суштински су традиције сакупљања, риболова, лова, земљорадње и сточарства остале доминантне на овом простору до данас. Постоји висок ниво уједначености елемената који дефинишу предео: велике парцеле ораница и пашњака, шуме, водени токови и површине, сеоска имања (салаши) и насеља, који су задржали свој визуелни идентитет. Читав предео је и даље завистан од пољопривреде и употребе воде, а природни резервати и шуме су добро очувани. Индустријска постројења су ретка и везана су за прераду хране. Мрежа путева је слабо развијена и заснива се на путним правцима дефинисаним у прошлости јер се од XIX века изгубио транзитни карактер предела. Данас се чини да Културни предео Бача не трпи непосредни инфраструктурни и развојни притисак, и да нема непосредних претњи номинованом добру, мада би требало пажљиво надгледати све будуће развојне активности које би могле утицати на интегритет предела.
Изјава о аутентичности
Културни предео Бача веродостојно сведочи о историјским, културним и социјално-економским процесима који су се догодили на његовом подручју, уз постепени еволутивни развој предела у циљу повећања његове продуктивности. Садашњи изглед предела и даље карактерише снажна веза са изгледом који је имао у прошлости, а његове препознатљиве визуре у равници и даље осигуравају његове најважније историјске грађевине попут Тврђаве Бач и Фрањевачког самостана. Конзервација културних као и природних добра пажљиво се спроводи, а претходе јој детаљне и исцрпне анализе. Чини се да нема видљивих претњи које би утицали на аутентичност елемената и Kултурног предела Бача у целини.
Подаци о заштити и управљању
Заштита и развој Kултурног предела Бача уређени су бројним међународним конвенцијама, националним законодавним оквиром, као и бројним планским и стратешким документима. Јавне институције континуирано спроводе мере заштите и одржавања предела одређене специфичним законима и прописима. Бројни споменици културе у оквиру Културног предела Бача и њихова званична валоризација и пописивање, као и превентивни радови на заштити, конзервацији и презентацији, под надзором су Републичког завода за заштиту споменика културе и Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Заштићена природна добра су предмет валоризације, вођења Регистра и успостављања система заштите Покрајинског завода за заштиту природе, док је управљање природним резерватима пракса јавних предузећа Војводина шуме и Воде Војводине, која се о њима старају. Посебно значајно је да је цела територија Kултурног предела Бачa саставни део Резервата биосфере Бачко Подунавље уписаног на УНЕСКО програм Човек и Биосфера 2017. Покрајински секретаријат за урбанизам задужен је за планирање, надгледање и спровођење просторних планова за посебна подручја, а посебно значајан је План подручја посебне намене Kултурног предела Бача усвојен 2015. године.
Поред законских оквира и бројних планских и стратешких докумената који јасно дефинишу специфичне области управљања културним пределом, израђен је и План управљања културним пределом Бача. Овај План интегрише све законске и стратешке оквире те предвиђа специфичан модел и циљеве управљања Културним пределом Бача. У дефинисању модела управљања, План управљања се снажно ослања на већ постојеће мреже институционалне и цивилне сарадње створене током више од једне деценије рада на платформи Kултурног предела под називом „Векови Бача“. Већ препознате улоге, специфичне одговорности и канали сарадње и комуникације међу заинтересованим странама били су пресудни за креирање најприкладнијег модела управљања и организационог оквира. У циљу заштите, бриге, унапређења и одрживог коришћења Културног предела Бачa, Покрајински завод за заштиту споменика културе са седиштем у Новом Саду, у консултацијама са свим заинтересованим странама, основано је посебно правно тело – Фондацију Покрајинског завода за заштиту споменика културе за управљање Културним пределом Бача.
Назив и контакт информације надлежних институција
Номинациони досије Културног предела Бача настао је у сарадњиРепубличког завода за заштиту споменика културе и Покрајинског завода за заштиту споменика културе.
| Институција: Републички завод за заштиту споменика културе Адреса: Радослава Грујића 11, Београд Телефон: +381 11 24 54 786 Fax: +381 11 34 41 430 E-mail: sekretarijat@heritage.gov.rs Web адреса: www.heritage.gov.rs | Институција: Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин Адреса: Штросмајерова 22, Петроварадин, Нови Сад Тел: +381 21 43 12 11 Fax: +381 21 64 32 576 E-mail: office@pzzzsk.rs Web адреса: www.pzzzsk.rs |